Zašto je zdravstveno osiguranje u Americi tako skupo?

Amerika troši više na svoje zdravstveno osiguranje nego bilo koja razvijena zemlja a ima lošije zdravstvene rezultate. Kako je to moguće?

U toku epidemije virusa COVID-19 mnogi od nas su živeli u strahu od toga da će im zatrebati vrsta medicinske nege. Za neke, taj strah je značio zaraziti se virusom Korona u toku odlaska kod svog lekara ili doktorsku ordinaciju; za druge, taj strah je značio cenu medicinskih usluga. Ovih dana, dovoljan je jedan zdravstveni račun i čovek može biti pred bankrotom.

Zdravstveni sistem Sjedinjenih Država funkcioniše drugačije od ostalih sistema u svetu sa visokim troškovima za pojedinca kao glavnom prepoznatljivom karakeristikom. Zapravo, visoke cene znače da Sjedinjene Države troše više na zdravstveni sistem nego druge „razvijene zemlje“, navodi se u izveštaju Johns Hopkins Instituta.

Jedan od tri prosečna amerikanca brine o tome da li može da priušti zdravstvenu negu, po navodima ankete koja je rađena u februaru 2020.godine od strane NBC Vesti. (Skoro je čovek, koji je hospitalizovan zbog na 62 dana zaraze virusom COVID-19, primio račun od 1.1 milion dolara).

Postavlja se pitanje šta tačno čini zdravstveni sistem Amerike toliko skupim?
Cene zdravstvenog osiguranja? Vladina regulativa ili nedostatak iste?  Farmaceutska industrija?

TMRW je razgovarao sa stručnjacima o različitim aspektima zdravstvenog sistema koji su ukazali na pet opštih razloga.

Visoki bolnički troškovi su najčešći razlog bankrota u SAD

Zašto je zdravstveno osiguranje toliko skupo?

Najočigledniji razlog je taj što se američka zdravstvena zaštita zasniva na sistemu „profitnog osiguranja“, jedinstvenom sistemu na celom svetu, po navodima Carmen Balber, izvršnoj direktorki Consumer Watchdog-a, koja se zalaže za reformu na tržištu zdravstvenog osiguranja.

U Americi, većinu zdravstvenog osiguranja vode privatne kompanije i pojedinci ga moraju platiti sami, čak i ako ih poslodavac subvencioniše. Suprotno tome „puno drugih zemalja ima neki privatni element ali postoji osnovno shvatanje da je zdravstvena zaštita pravo a ne privilegija“, rekla je Balber-ova.

Osnovni motiv za zaradu novca ima valoviti efekat koji povećava cene, kaže Balber-ova. Na primer, osiguravajuća društva troše „ogromnu količinu novca na pregled korišćenja njihovih usluga“, proces koji određuje da li je medicinska usluga obuhvaćena datim planom, dodajući da je cilj „ne platiti potrošačima negu za koju su mislili da su osigurani“.

Slično navodi i dr Georges Benjamin, izvršni direktor Američkog Udruženja za javno zdravlje, koji ukazuje na nedostatak univerzalne zdravstene zaštite, gde je svima zagarantovan pristup bez finansijskih poteškoća, kao glavni razlog za visoke cene zdravstvene nege.

„Deo našeg sistema je da svako….plaća za tuđe neplaćanje, dopadalo se to njemu ili ne“, navodi dr Benjamin. „Svako razmišlja na način gde se postavlja pitanje ko može platiti troškove umesto njega samog“.

Zdravstveni sistem Amerike je vrlo fragmentovan (podeljen)

Dr Benjamin je ukazao na složenu i fragmentovanu strukturu američke zdravstvene zaštite – od naplate do pružanja nege – koja može nepotrebno produžiti administrativne procese i povećati opšte troškove. Nedavno istraživanje je pokazalo da su u 2017.godini administrativni troškovi iznosili 34.2% cene zdravstvene nege u Sjedinjenim Državama, dvostruko više od procenta u Kanadi koja ima decentralizovan sistem koji se finansira iz javnih sredstava.

Još jedan primer: Medicare, nacionalni program zdravstvenog osiguranja za amerikance starije od 65 godina ima mnogo niže administrativne troškove, između 1,1% i 7%.

„Medicare je drastično jeftiniji jer ne provodimo puno vremena uskraćujući ljudima negu koja im je potrebna“, Balber je navela. „Nigde nema toliko posvećenosti birokratiji zdravstvene zaštite kao u privatnim sistemima“.

Mi plaćamo po usluzi

Američka zdravstvena zaštita postoji u sistemu gde se pacijentima naplaćuje na osnovu usluga koje dobijaju, što je još jedan razlog zašto je ovde “sve mnogo skuplje“, navodi dr Harlan Krumholz, kardiolog i profesor zdravstvene politike na Medicinskom fakultetu Jejla.

„Imamo visoku upotrebu raznih tipova usluga“, objasnio je dr Krumholz. „U mnogim delovima sistema zdravstvene nege, ljudi su plaćeni za količinu usluga koju su dobili, što dovodi do orijentacije ka tome; da lekari uvek mogu ubaciti i dodatni pregled. U ekonomskom je interesu bolnice, lekara, zdravstvenog sistema kada im se plaća naknada za uslugu uz opravdanje je da je više – bolje“.

Kao rezultat, manja je upotreba primarne zaštite, rekao je dr Benjamin, jer model naknade za uslugu „podstiče prekomernu upotrebu“.

„Umesto razgovora sa ljudima, pregleda i uzimanja istorije bolesti, provođenja vremena sa pacijentima mi radimo sve druge, komplikovanije, stvari. Brzi smo na tome da zahtevamo skenere i dijagnostičke testove kada istorija bolesti i pregled pacijenta mogu da vam daju isti odgovor“.

Balber je tvrdila da naknada za uslugu stvara „izopačeni podsticaj“ da se obezbedi više procedura umesto da pomogne pacijentima da postanu zdraviji i da se samim tim dođe do toga da naciji u celini treba manje intervencija. Amerika takođe troši manje od drugih zemalja na sisteme socijalne podrške i dugotrajnu negu, dodao je dr Benjamin.

Manjak regulativa federalne Vlade

Ovo je možda najizazovniji razlog za razumeti ali ideja je sledeća: kompanije koje pružaju i naplaćuju zdravstvenu zaštitu, poput bolničkog sistema i proizvođača lekova, imaju veću moć da drže visoke cene kada pregovaraju sa više potencijalnih platiša, poput raznih privatnih osiguravajućih društava. Međutim, kada moraju da pregovaraju sa jednim potencijalnim platišom, kao što je savezna Vlada, postoji veći pritisak da se ispune svi uslovi koji su zahtevani kako bi prodali njihov proizvod.

Na primer, novije istraživanje je pokazalo da privatne osiguravajuće  kompanije plaćaju dva i po puta više od onoga što plaća Medicare za istu uslugu u istoj ustanovi.

Da stvar bude još „skuplja“, američka Vlada ne regulište šta većina kompanija u zdravstvenom sistemu mogu da naplate kao svoje usluge, bilo da je reč o osiguranju, lekovima ili samoj nezi.

„Ovo je vrlo interesantan podatak, pogotovo trenutno, kada možete uperiti prstom u one kompanije koje razvijaju vakcine za virus COVID-19 od državnog novca a kasnije će naplatiti pravo bogatstvo za tu istu vakcinu“, navodi Balber-ova.

Zajedništvo i saradnja sistema osiguranja i bolnica

Iako je sam sistem zdravstvene zaštite Amerike fragmentovan, u mnogim delovima zemlje postoji samo jedna ili dve kompanije koje pružaju zdravstveno osiguranje ili medicinsku negu. Ovo znači da, ponovo, za njih postoji malo podsticaja da smanje troškove jer pacijenti nemaju puno izbora.

„Nastavljamo da odobravamo sve više i više udruživanja koja značajno povećavaju troškove“, navodi Balber-ova, „Tada te bolnice otkupe sve privatne lekare… i onda se motiv za profit usmeri sve do vašeg lekara primarne zdravstvene zaštite“.

Izvor: Chicago Glasnik