Mentalno zdravlje je jednako važno kao i fizičko zdravlje. Ono se često ne smatra temom za razgovor, a postoji i značajna društvena stigma vezana za traženje stručne pomoći.
Mesečna pretplata Vam omogućava direktan kontakt sa našim lekarima. Bez čekanja u redu, zakazivanja, konsultujte se sa lekarom o problemu koji imate Vi ili neka bliska osoba. Dostupni smo sedam dana u nedelji. Prepiska ostaje izmedju Vas i lekara i odgovor dobijate direktno na email. Tu smo da Vam pomognemo, razjasnimo dileme i zajedno dodjemo do rešenja za problem koji Vas muči. Ne tražite odgovor na internetu, obratite se lekaru. Postavite pitanje i mi ćemo se potruditi da dobjete odgovor u što kraćem vremenskom periodu na Vaš email.
Pogledaj više
Osoba koja razmišlja zdravim razumom želi sebi da omogući kvalitetniji život. Ona želi da reši probleme koje ima jer psihički problemi mogu da dovedu i do fizičkih. Zbog konstantnog stresa skače pritisak, skače šećer, oštećuje se srce…Važno je lečiti uzrok a ne samo posledicu. Ako se osećate bespomoćno, imate promene raspoloženja, nervozno, anksiozno, imate napade panike, popričajte sa lekarom i posavetujte se oko mogućnosti razgovora sa stručnim licem
Svakodnevno vežbanje pomaže borbi protiv neraspoloženja i manjka energije. Ako je umor posledica stresa, napravite pauzu, odmorite se malo i popričajte sa nekim. Nedostatak snage može biti i usled poremećaja rada štitne žlezde, anemije kao i hroničnog umora. Depresija se takodje odlikuje odsustvom energije, pospanosću, osećajem tuge, osećajem bezvrednosti i beznadja, stalnom napetošću i nervozom, gubitkom apetita ili prejedanjem...Vazno je da prihvatite pomoć i popričate sa nekim stručnim licem. Konsultujte se sa Vašim lekarom kako biste ustanovili uzrok umora.
Vitamini koji bi pomogli: B1, B2, B6, i B12, gvoždje
Namernice koje mogu podići nivo energije: čokolada, orašasti plodovi, kinoa, seme bundeve
Napad panike je doživljaj intezivnog straha koji vas neočikavano savlada, a praćen je gomilom drugih fizičkih simptoma. Oni se obično dešavaju u jako stresnim situacijama i obično prestaju kad taj stres prođe. Ali ako napadi krenu da se ponavljaju učestalo, onda se verovatno radi o paničnom poremećaju. Tegobe koje nastaju u toku napada panike bi trebalo da prođu i ne bi trebalo da ostave posledice.
Konsultujte se sa lekarom i potražite pomoć stručnog lica. Ako ste već započeli psihoterapiju i lečenje medikamentima, držite se toga i budite uporni. Ako smatrate da Vam ne odgovara ta terapija, ne prekidajte je sami i ne menjajte dozu, nego uvek u dogovoru sa stručnjakom.
Pre svega morate da utvrdite da li postoji neki medicinski razlog za postojanje pospanosti. Uradite kompletnu laboratoriju sa hormonima štitne žlezde i gvožđem i idite na pregled kod lekara.
Ako je sve u redu obratite pažnju na sledeće: na spavanje, kada ležete, da li se budite, jedite češće a manje bez mnogo šećera, ugasite mobilni telefon ili kompjuter oko 20h, vežbajte i krećite se.
Ako se stanje ne popravlja, popričajte sa lekarom o tome.
Sezonska depresija ili sezonski afektivni poremećaj je oblik depresije koji se javlja u isto vreme svake godine, obično u zimskim mesecima. Može uticati na vaše raspoloženje, san, apetit i nivo energije. Medicinski stručnjaci su mnoge simptome ove depresije pripisali nedostatku sunčeve svetlosti.
Šta možete da uradite: Vežbajte-Pokušajte da održavate umeren nivo fizičke aktivnosti tokom dana i redovno se krećite – to ne treba da bude previše opterećujuće, dovoljna je samo šetnja parkom. Obezbedite sebi dovoljnu količinu dnevne svetlosti. Izbegavajte izolaciju od prijatelja i porodice. Promenite način ishrane i unosite hranu kojom ćete uneti dovoljno vitamina i vlakana.
Ako Vam je naročito teško da upravljate simptomima i osećate da ne možete sami da se izborite sa njima, uvek posetite svog lekara za savet.
Poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod dece, poznat je još i kao “AD/HD”. Prepoznavanje problema je posao profesionalaca.
Roditelji, nastavnici i učitelji mogu izraziti sumnju i preporučiti obraćanje lekaru ukoliko prepoznaju da se ponašanje njihovog deteta uklapa u opis ovog poremećaja.
Deca nisu u mogućnosti tiho da se igraju, puno pričaju, prekidaju druge ili ne sačekaju da čuju pitanje do kraja već preuranjeno daju odgovor. Brzo rešavaju zadatke, nemirno sede, tečko podnose poraz u sportu ili igri...Imajte strpljenja i posavetujte se sa lekarom. Dete nije odgovorno i najbolji savet je da popričate sa dečijim psihijatrom ili neurologom i da stručno lice utvrdi da li dete ima, ili nema poremećaj.
