Bol u leđima javlja se najčešće u donjem delu leđa, odnosno u krstima. Mnogi kažu da je bol u leđima bolest sadašnjice.
Bol, umor, otoci i grčevi u nogama su česti simptomi koji se javljaju nakon dugotrajnog stajanja ili sedenja. Bolesti vena poput upalnih procesa, stvaranja tromba su ozbiljne tegobe koje se moraju i ozbiljno lečiti.
Mesečna pretplata Vam omogućava direktan kontakt sa našim lekarima. Bez čekanja u redu, zakazivanja, konsultujte se sa lekarom o problemu koji imate Vi ili neka bliska osoba. Dostupni smo sedam dana u nedelji. Prepiska ostaje izmedju Vas i lekara i odgovor dobijate direktno na email. Tu smo da Vam pomognemo, razjasnimo dileme i zajedno dodjemo do rešenja za problem koji Vas muči. Ne tražite odgovor na internetu, obratite se lekaru. Postavite pitanje i mi ćemo se potruditi da dobjete odgovor u što kraćem vremenskom periodu na Vaš email.
Bol u leđima se najčešće javlja kod osoba između 30 i 50 godina. U pitanju je delom posledica promena koje se u telu javljaju starenjem, jer nakon 30-te godine dolazi do smanjenja sadržaja tečnosti između kičmenih pršljenova. Zbog smanjenja sadržaja tečnosti između pršljenova, diskovi na kičmi lakše doživljavaju iritaciju. S godinama se gubi tonus mišića, usled čega su leđa sklonija povredama. Zbog toga jačanje mišića leđa i pravilno držanje i nošenje tereta mogu u velikoj meri da pomognu u sprečavanju bolova u leđima. Preventivne vežbe su veoma važne. Jedna od češćih zabluda u vezi sa ovim bolom jeste da vas obavezuje na mirovanje. Većina lekara slaže se da mirovanje duže od 48 časa nema smisla, te da čak može biti i kontraproduktivno.
Lekaru se treba javiti ako: je bol praćen slabošću, ako se bol prenosi niz nogu, nakon padova, udaraca i drugih težih povreda leđa, ako je osoba duže vremena na terapiji kortikosteroidima, osteoporoza, povišena temperatura, ako je praćen naglim gubitkom telesne težine, ako se pojačava tokom ležanja.
Grč je neugodan i bolan osećaj izazvan kontrakcijom mišića. Grčevi u mišićima se razlikuju u intenzitetu od blagih trzaja ili tikova do jakog bola. Zgrčeni mišić može biti tvrd kao kamen nekoliko sekundi do nekoliko minuta ili duže. Grčevi se često javljaju tokom noći pa ometaju spavanje, a zbog neispavanosti osobe narušava se kvalitet života.
Nikada nemojte nositi tešku torbu samo u jednoj ruci (tako jedna strana leđa posebno trpi). Rasporedite težinu na obe ruke ili nabavite ranac koju možete nositi na oba ramena.
Kada dižete teži teret – približite mu se, čučnite i dižite ga uspravljajući se kolenima, dok leđa držite što ravnije. Pokušajte da ne izvijate leđa dok držite nešto teško.
Sedite uspravnih leđa, a ako provodite puno vremena za kompjuterom – investirajte u dobar ergonomski sto ili stolicu uz pomoć koje se smanjuje opterećenje leđa.
Ako patite od čestih bolova u leđima, a pogotovo ako se s bolovima u vratu i leđima budite – razmislite da promenite dušek. Nosite udobnu obuću. Suviše niska obuća bez blage pete može prouzrokovati preopterećenje i bolove u leđima.
Većina bolesti kičmenog stuba nastaje zbog ograničene savitljivosti kao posledica povrede ili istegnuća ligamenata. Pogrešan okret tela ili preopterećenje jedne ”karike” u lancu može imati bolne posledice ne samo za kičnu nego i brojne mišiće i ligamente koji se tu nalaze. Drugi česti uzroci su nepravilno podizanje tereta, loše držanje, nedostatak redovnog vežbanja i telesna težina. Jedna od češćih zabluda u vezi sa ovim bolom jeste da vas obavezuje na mirovanje. Većina lekara slaže se da mirovanje duže od 48 časa nema smisla, te da čak može biti i kontraproduktivno.
Lekaru se treba javiti ako: je bol praćen slabošću, ako se bol prenosi niz nogu, nakon padova, udaraca i drugih težih povreda leđa, ako je osoba duže vremena na terapiji kortikosteroidima, osteoporoza, povišena temperatura, ako je praćen naglim gubitkom telesne težine, ako se pojačava toko ležanja.
Današnji način života je takav da sve češće provodimo vreme sedeći ili radeći u jednom istom položaju i po nekoliko sati. Sa druge strane, težak fizički posao, bez pauza i odgovarajuće zaštite prilikom rada takođe može da dovede do češće javljanja ovih tegoba. Pravilno držanje tela, fizička aktivnost i naravno oprez i zaštita pri radu predstavljaju osnovu sprečavanja ovih tegoba.
Ako već imate ovih problema, budite strpljivi jer tegobe obično ne prolaze brzo i potrebno je ispoštovati terapiju i lekovima i fizikalnu, kao i savetovani način života.
Sve više profesionalnih sportista koristi kinezi trake ili kinezio tape kako bi poboljšali svoje performanse. Upotreba kinezi traka ili kinezi tape je svakodnevna kako bi se umanjio bol i poboljšale mogućnosti sportista. Naravno ova metoda sa strane deluje malo čudno međutim, kada pacijent iskusi rad sa kinezi trakama, shvati koliko one u stvari pomažu i olakšavaju.
Bol koja se širi iz donjeg dela ledja ka zadnjici i u nogu, znak je da imate išijas. Bol može da varira, od blagog bola do oštrog bola, malog peckanja ili nelagode. Može se pojačavati prilikom sedenja. Javlja se i slabost, ukočenost ili slabija kontrola pokreta noge. Ako se bol širi u preponu, vrlo verovatno se radi o bubrežnom kamenu što se ne sme mešati s išijasom. Kod išijasa simptomi su:
Blagi išijas obično prođe s vremenom i strpljenjem. Dovoljno je nekoliko dana mirovati u krevetu pa se nakon toga postepeno vratiti svakodnevnim aktivnostima. Prilikom oporavka treba izbegavati duže ležanje. Hladne i tople obloge uglavnom pomažu kod smanjivanja intenziteta bola. Ako se bol ne smanjuje s vremenom, Vaš lekar može prepisati lekove protiv bolova i u cilju opuštanja mišića uz fizikalnu terapiju.
Trudnice, zbog nošenja ploda, imaju veći pritisak na donjim ekstremitetima. Taj povećani pritisak na donjim ekstremitetima može da dovede do grčeva ali i stvaranja proširenih vena i hemoroida. Treba da izbegavajte duža stajanja, nemojte dugo da sedite, a nije preporučljivo ni sedenje sa prekrštenim nogama. Pijte dosta vode, i desetak minuta tuširajte listove toplom vodom. Smanjite unos soli, jedite manje crvenog mesa i izbegavajte gazirana pića. Konsultujte se sa lekarom o uzimanju kalcijuma.
Proširene vene se najčešće javljaju kod žena.
To je nasledno pa ukoliko ih neko od vaših ima u porodici, velika je mogućnost da ćete ih imati i Vi. Osim standardnog pregleda lekara ili hirurga, važno je uraditi i dopler krvnih sudova donjih ekstremiteta.
Savetuje se gubitak težine, izbegavanje dugog sedenja, podizanja nogu dok se sedi, nošenje specijalnih čarapa i fizička aktivnost. Možete koristiti različite kreme i gelove u cilju poboljšanja cirkulacije, hladjenja... Lekar opšte prakse ili hirurg Vam prepisuju terapiju zavisno od stanja u kome su Vaše vene.
To se često desava. Pre svega ne paničite. Izvadite žaoku sa mestu uboda. Isperite to mesto sapunom i vodom. Ohladite mesto ujeda ledom ili bilo čim hladnim. Ukoliko su svrab i crvenilo veliki, bilo bi dobro da mesto ujeda namažete nekom kortikosteroidnim ili antihistaminskim kremom (Cortisone cream, Benadryl) i da popijete neki lek za alergije tipa antihistaminika (claritin).
Ukoliko osetite toplotu i svrab po celom telu, javi se crvenilo i počnete da otičete, odmah idite u hitnu pomoć.
